Od pamtiveka pa do sad
O zelenim krovovima se priča i piše tek nedavno, pa bi mnogi pomislili sa da su oni nedavno i nastali, kao rezultat napretka u tehnologiji. Ipak, ovo nije baš tačno.
Pošto smo rapidnom urbanizacijom i širenjem gradova proterali prirodu iz naših životnih staništa, zeleni krovovi postaju sve više ekološka potreba nego izraz kreativnosti ili samo stvar ukusa.
Ovo je tek jedan od razloga, zašto njihova popularnost raste baš sada, u 21. veku.
Dokazano je da tehnologija izgradnje krovova sa vegetacijom, kao i korišćenje otvorenog prostora na zidanim objektima su prisutni vekovima u arhitekturi. (Prisetimo se Semiramidinih visećih vrtova, ne baš najstarijih ali najpoznatijih zelenih krovova)
Još pre 4000 godina, graditelji i hortikulturisti su koristili znanje i materijale svog vremena, za uređivanje znamenitih objekata poput zigurata, hramova i sličnih zdanja. U nekim slučajevima bi to bile jednostavne ozelenjene površine a nekada velelepni vrtovi na uzvišenim mestima tog zdanja.
Ukoliko vas put navede u Njufaundlend, možete videti rekonstrukciju nordijske kuće koja bi se smatrala tipičnom, pre oko hiljadu godina. U 18. i 19. veku u Severnoj Americi, doseljenici iz prerija su zbog nedostatka drva za izgradnju, eksperimentisali sa gradnjom od čistog busena.
sa „ciglama“ položenim korenom nagore, tako da bi prerasle jedna u drugu, stvarajući čvršću osnovu.
Zeleni pokret u oblasti građevinarstva nije nov, kao ni odgovorno korišćenje prirodnih resursa u cilju njihovog obnavljanja. Gledanje unazad kroz istoriju i posmatranje primera kako smo nekada težili da živimo u harmoniji sa prirodom, može pružiti iskru inspiracije koja nam je svima potrebna da pronađemo savremena rešenja za naše moderne izazove.
Ne tako daleka tradicija zelenih krovova
Da li ste znali da su u seoskim kućama u Norveškoj sve do kasnog 19. veka najčešći krovovi bili upravo zeleni krovovi? Ovo je bio slučaj i u velikim delovima ostatka Skandinavije.
Tradicionalni skandinavski tip zelenog krova je uglavnom pravljen na brvnarama, prekriven busenom, koji bi bio postavljen preko nekoliko slojeva brezine kore, koja je imala funkciju hidroizolacije.
Poznato je da su se u Nemačkoj gradili zeleni krovovi i do ranih 1900-ih, u urbanim sredinama a ovaj trend se nastavio tokom čitavog veka. Sedamdesetih godina prošlog veka, kada je naftna kriza bila na vrhuncu, ova zemlja je postala epicentar revitalizacije baštovanstva na krovovima. Nemačka je bila jedna od prvih zemalja koja je istražila upotrebu zelenih krovova za uštedu energije, a u periodu od 2000 do 2009 u zemlji je bilo oko 13 miliona kvadratnih metara krovova prekrivenih zelenilom.
Kreirale su se nove tehnologije i tehnike postavljanja hidroizolacije i zaštite od prodiranja korena u zgrade. Složeni sistemi za navodnjavanje su osmišljeni da podrže velike drvenaste višegodišnje biljke.
U Americi je prvi zeleni krov u Njujorku izgrađen sredinom 1930-ih i to na Rokfeler centru, kao statusni simbol bogatstva i prosperiteta. U poslednjih nekoliko godina ovaj grad forsira izgradnju zelenih krovova, kako bi doprineo čistijem vazduhu, smanjenju oticanja voda i generalno kvalitetnijem životnom okruženju.
Dvadesetih godina prošlog veka, jedan od najpoznatijih promotera zelenih krovova bio je francuski arhitekta Le Korbizje. On je smatrao da bi zeleno, pored sunca i prostora, trebalo da ima presudan uticaj na modernu urbanu arhitekturu, koja će stanovnicima grada pružiti udobnost, sigurnost i funkcionalnost. Krov je doživljavao kao petu fasadu koja se može uspešno ozeleniti. Prvi ekonomični stan po Le Korbizjeovim preporukama izgrađen je u Francuskoj pre Drugog svetskog rata, a potom je počeo da se pojavljuje u mnogim gradovima širom sveta.
U skorije vreme, mnoge evropske opštine su izdale nalog o ugradnji zelenih krovova kao standardne građevinske prakse. Čak i bez ovog naloga, prepoznavši ekološke, estetske i praktične prednosti zelenih krovova, ličnom voljom i prema zahtevu svojih klijenata, mnoge pejzažne arhitekte su uspešno projektovale i gradile zelene krovove. 70-ih i 80-ih u Evropi su nicali bez pompe, možda zato što su se ovi objekti neprimetno integrisali sa već postojećom arhitekturom, a možda i zbog toga, što je funkcionalnost zelenog krova nevidljiva za korisnika i lako ju je uzeti zdravo za gotovo.
Koliko su stvarno korisni zeleni krovovi?
Jasno je da zeleni krovovi nisu univerzalni lek protiv zagađenja, ne mogu zameniti šume i prerije, niti mogu sami po sebi zaustaviti globalno zagrevanje, ipak mogu delovati kao tampon zona koja ublažava uticaje neobuzdanog i neplaniranog urbanog rasta.
Ekološke i ekonomske prednosti poput proizvodnje kiseonika i pročišćavanja vazduha, toplotne izolacije zgrade i uštede električne energije, ipak nisu ono zbog čega ih toliko volimo. Najveći benefit je psihološki. Ljudi zaista cene prisustvo zelenila. Umirujuće je i lepo.
Cena zelenog krova
Uprkos mišljenju da su zeleni krovovi skupa investicija namenjena luksuznim objektima, oni su zapravo jeftiniji od mnogih drugih krovnih pokrivki.
Iako cena zelenih krovova varira u zavisnosti od debljine sloja, zapremine akumulacije, sprata i vrste biljaka, možemo reći da zeleni krovovi štede dugoročno i da tokom eksploatacije mogu sebe isplatiti.